Jedan svet, jedan dom, jedno srce!

Alergija je nekada smatrana prolaznim, sezonskim problemom, da bi danas postala ozbiljan zdravstveni rizik. Svetske statistike govore da preko 500 miliona ljudi boluje od ove bolesti, od cega vise od 40% dece. U Evropi preko 80 miliona ljudi boluje od razlicitih oblika alergije, sto je oko 30% stanovnistva, a zabrinjavajuci podaci su da svako trece dete pati od bar jedne alergije, pri cemu se kod 30 - 50% dece razvije u astmu.

Alergija je prekomerna reakcija imunog sistema pojedinih osoba na materije iz naseg okruzenja, na koje vecina ljudi ne reaguje, jer sustinski ne predstavljaju pretnju. Osoba ciji imuni sistem veruje da je alergen stetan za organizam proizvodi antitela koja napadaju alergen. Taj proces pokrece dalje biohemijske reakcije koje dovode do degradacije mastocita i oslobadjanja histamina, sto dovodi do alergijskog odgovora organizma koji se manifestuje iritacijom, upalom i konacno simptomima alergije.

Alergeni su materije koje izazivaju alergiju i u odnosu na nacin na koji organizam dolazi u dodir sa njima podeljeni su na:
- kontaktne alergene (kozmetika, nakit...)
- nutritivne alergene (hrana, lekovi, konzervansi i aditivi...)
-respiratorne alergene (kucna prasina, grinje, dlaka domacih zivotinja, polen drveca, trave i korova...).

Najzastupljenije su respiratorne alergije, pri cemu alergijski rinitis moze biti povremeno ili stalno prisutan. U periodu vegetacije, od sredine februara do kraja oktobra u vazduhu je velika kolicina polenovih zrna, koja su veoma mala, te lako dospevaju u disajne puteve i izazivaju tegobe kod preosetljivih osoba sklonih alergijama. Prvi simptomi alergije su kijanje, zapusen nos, curenje i svrab nosa, crvenilo, suzenje i svrab ociju, glavobolja, poremecaj cula mirisa, umor, promene na kozi, otezano disanje...

Svi navedeni simptomi mogu biti ispoljeni u blagom obliku, kada ne remete radnu sposobnost, ali i u tezim oblicima pa i dramaticnim, kada ugrozavaju zivot (u slucaju gusenja, anafilaktickog soka...). Kod alergijskog rinitisa u terapiji se daju nesedativni H1- antihistaminici ili antihistaminici sa dodatkom nazalnih dekongestiva. Ukoliko ocekivani efekat izostane, moze se pokusati sa dodavanjem intranazalnih inhalacionih kortikosteroida. Ukoliko se simptomi alergije ne shvate ozbiljno i ne lece od samog pocetka, dolazi do konstantnog progresa alergije koja na kraju moze ozbiljno da ugrozi zivot (40% netretirane polenske alergije se tokom vremena razvija u alergijsku astmu koja vremenom moze postati opasna po zivot).

PREVENCIJA IZVEGAVANJE ALERGENA Posto je terapija alergijskog rinitisa simptomatska tj. bolest se ne moze trajno eliminisati, posebnu paznju treba obratiti na prevenciju. Najbolja preventiva je svakako izbegavanje alergena:

1. polen - izbegavajte izlazak po suvom, vetrovitom vremenu, cesto kupanje, tusiranje uklonice alergene koji se zadrzavaju na kozi i kosi;
2. prasina - zastitite se od kucne prasine i grinja cestim provetravanjem prostorija i pojacanom higijenom;
3. zivotinje - svog kucnog ljubimca cesto kupajte i po mogucstvu drzite ga van kuce. Preventiva je jako vazna, pa se s toga osetljivim osobama sklonim alergijama ove vrste preporucuje, osim izbegavanja alergena (sto je vec pomenuto), i pocetak lecenja u predsezoni, dakle vec u februaru i pocetkom marta. Svetski dan srca obelezava se 29. septembra 2011. velikim brojem aktivnosti sirom sveta.
S obzirom da su bolesti srca vodeci uzrok smrtnosti u svetu (cak 29% svih smrtnih slucajeva ), primarna prevencija na ovom polju je veoma bitna i najbolji je nacin da se ova brojka umanji i produzi zivotni vek ljudi.

Posle dve godine fokusiranja na zdravlje srca na radnom mestu, ove godine je Svetska federacija za srce dala akcenat na prevenciju bolesti srca i mozdanog udara na nivou porodice. Apeluje se na svakog pojedinca da preuzme odgovornost za zdravlje svog srca i za zdravlje srca svih clanova svoje porodice.

PRIMARNA PREVENTIVA I PORODICA
Primarna preventiva nastanka bolesti srca usmerena je na otklanjanje faktora rizika. Glavni faktori rizika koji ugrozavaju zdravlje srca, a na koje mozemo uticati su: pusenje, povecana kolicina masti i secera u krvi, prekomerna telesna tezina, stres, slaba fizicka aktivnost. Na sve ove faktore mozemo uticati na nivou porodice. U kuci bez duvanskog dima: Roditelji pusaci treba da budu svesni da su njihova deca pasivni pusaci samim boravkom u prostoriji u kojoj se pusi. Postedite svoje ukucane duvanskog dima i sacuvajte im srce za neke lepse stvari. Ogranicavanjem pusenja u kuci verovatno cete smanjiti ukupan broj popusenih cigareta u toku dana i na taj nacin postedeti svoje srce, a ostalim ukucanima dati pozitivan primer. Promenom nacina ishrane moze se uticati na nekoliko faktora rizika. Zato pre svega na nivou porodice jelovnik treba bazirati na zdravoj hrani. Smanjite unos soli i masnoce zivotinjskog porekla kao i mlecnih proizvoda sa visokim sadrzajem masti. U svakodnevnu ishranu treba uvrstiti sto vise razlicitog voca i povrca, maslinovog ulja, ribe i hleba od celog zrna zita.

Fizicka aktivnost veoma je korisna za smanjenje simptoma bolesti kao i za prevenciju. Preporucuje se umerena setnja od pola sata dnevno svakog dana. Na nivou porodice delovacete tako sto cete ograniciti vreme provedeno za kompjuterom i pored televizora. Kvalitetnije i zdravije cete provesti vreme u zajednickoj igri loptom ili izletu u prirodi. Voznju automobilom ostavite samo za neophodne i hitne slucajeve, a u medjuvremenu koristite svaki trenutak da prosetate ili biciklom odete na posao ili u skolu. Najmanje jednom godisnje posetite svog lekara i uradite osnovne analize krvi, nivoa holesterola i secera u krvi kao i kontrolu krvnog pritiska. Na taj nacin cete pratiti svoje srce i ako je potrebno preuzeti neophodne mere za poboljsanje zdravlja svog srca.

Preduzimanjem ovih koraka, kao sto je izbor zdravije hrane, povecanje fizicke aktivnosti, odbacivanje duvana, smanjicete mogucnost nastanka bolesti srca. Medjutim, ukoliko do bolesti ipak dodje, treba znati prepoznati simptome i pruziti pomoc ugrozenim pojedincima.

Infarkt srca i slog. Kako reagovati?

Veliki broj slucajeva infarkta srca i sloga desava se kod kuce u prisustvu clanova porodice pa treba znati kako prepoznati simptome i kako reagovati u takvim situacijama.

SIMPTOMI SRCANOG UDARA: pre svega zestok bol u grudima, stezanje, pritisak ili nelagodnost koji se dalje sire u levo rame i ruku ili obe ruke, vrat, vilicu, pozadi u ledja i prema stomaku. Takodje se mogu javiti mucnina, povracanje, osecaj nedostatka vazduha, gusenje, slabost, strah i uznemirenost, hladan i lepljiv znoj. SIMPTOMI MOzDANOG UDARA: iznenadna oduzetost jedne ruke ili noge, gubitak osetljivosti, poteskoce u izrazavanju i koordinaciji, iznenadna jaka glavobolja, slabljenje vida, poteskoce u pamcenju i paznji, poremecaj ravnoteze.

Ukoliko neko od vas ili clanova vase porodice ima ovakve ili slicne simptome, treba odmah pozvati sluzbu hitne medicinske pomoci. Ako ste obuceni da dajete vestacko disanje i primenite masazu srca mozete spasiti zivot osobi sa srcanim ili mozdanim udarom. U ovim situacijama veoma je vazna brza intervencija. Vreme je dragoceno i cesto od presudnog znacaja za prezivljavanje i ublazavanje dugotrajnih posledica. Srcani udar je ozbiljno stanje praceno velikim rizikom od smrti ili naknadnim poremecajima ritma, srcanom slaboscu pa treba preduzeti sve da do toga ne dodje. Porodica je pravo mesto za preduzimanje aktivnosti za poboljsanje zdravlja srca i kvaliteta i duzine zivota.