Arterijska Hipertenzija

Poviseni krvni pritisak je bolest modernog doba. cesto nema prepoznatljive simptome, zbog cega se naziva i tihim ubicom. Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, arterijska hipertenzija (poviseni krvni pritisak) je stanje u kome je sistolni (gornji) pritisak iznad 140 mmHg , a dijastolni (donji) iznad 90 mmHg.

Uzroci nastanka hipertenzije - U 90% slucajeva povecanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti i to je idiopatska, esencijalna hipertenzija. U samo 10% slucajeva, povecanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (bolesti bubrega, nadbubrezne zlezde, poremecaji rada stitne zlezde).

Simptomi povisenog krvnog pritiska - Poviseni krvni pritisak cesto protice sa vrlo malo simptoma ili su oni odsutni. Od simptoma koji prate hipertenziju najcesce se javlja: glavobolja (cesto u potiljacnom delu), zujanje u usima, osecaj ubrzanog rada srca, stezanje u grudima, nesvestica.

Komplikacije nelecenog povisenog krvnog pritiska mogu biti brojne. Komplikacije na srcu manifestuju se kao hipertrofija (zadebljanje) srcanog misica, poremecaji srcanog ritma, srcana insuficijencija (slabost srca) i infarkt miokarda. Komplikacije na mozgu su mozdano krvarenje, mozdani infarkt i prolazna cerebralna ishemija bez infarkta. Moguce su i komplikacije na bubrezima, ocima, krvnim sudovima.

Lecenje arterijske hipertenzije - Dijagnozu arterijske hipertenzije postavlja lekar nakon sprovedenih ispitivanja: merenje krvnog pritiska, laboratorijske analize, ekg, ultrazvucni pregled srca. Prva mera u lecenju arterijske hipertenzije je promena u nacinu zivota, odnosno sprovodjenje higijenskodijetetskog rezima. To podrazumeva smanjenje povecane telesne tezine, smanjeni unos soli i alkohola, prestanak pusenja, povecanje fizicke aktivnosti (brzo hodanje u trajanju od 30 - 40 minuta 3 do 5 puta nedeljno, plivanje, voznja biciklom), izbegavanje stresnih situacija.

Korekcija nacina ishrane je najvazniji faktor rizika koji se moze kontrolisati. U ishrani treba biti zastupljene namirnice biljnog porekla, integralne zitarice, sveze voce i povrce, riba, niskomasni mlecni proizvodi, ekstra devicansko maslinovo ulje (bogato omega 3 masnim kiselinama). Hrana koju treba izbegavati je masna hrana, meso i mesne preradjevine, slana hrana, alkohol. U prevenciji i kao dopunska terapija u lecenju arterijske hipertenzije koristi se svez beli luk i preparati izradjeni od njega. Crni luk deluje kao diuretik i koristi se i u prevenciji arterioskleroze. List masline koristi se kao antihipertenziv i diuretik. Terapija arterijske hipertenzije podrazumeva primenu jednog ili vise antihipertenzivnih lekova, sa razlicitim mehanizmom dejstva (ACE-inhibitor, beta blokator, diuretik, antagonist Ca - kanala, blokator AT receptora, alfa1 blokator). Cilj terapije je postici vrednosti krvnog pritiska ispod 130/80mmHg.

Merenje krvnog pritiska - Krvni pritisak predstavlja pritisak krvi na krvne sudove i opada od srca prema arterijama i kapilarima i nazad od vena ka srcu. Obicno se meri na levoj ili desnoj nadlaktici ili na clanku leve ruke. Vrednosti normalnog krvnog pritiska krecu se od 90 do 119 mmHg za sistolni i 60 do 79 mmHg za dijastolni pritisak. Bolest savremenog drustva - Arterijska hipertenzija je bolest savremenog drustva, cijem nastanku uveliko doprinosi izlaganje stresnim situacijama, lose navike u ishrani i gojaznost, nedovoljna fizicka aktivnost. U terapiji arterijske hipertenzije koriste se antihipertenzivni lekovi, ali njihovo dejstvo bice pozitivno samo uz istovremenu primenu higijensko - dijetetskog rezima i izbegavanje losih zivotnih navika.

UZROCI NASTANKA HIPERTENZIJE - Od faktora okoline koji uticu na povecanje krvnog pritiska, treba izdvojiti:

• stres,
• povecana telesna tezina,
• konzumiranje soli,
• preterano konzumiranje alkohola,
• pusenje,
• fizicka neaktivnost,
• starosno doba i
• pol