Zdrava hrana, zdravo srce

Od bolesti srca i krvnih sudova svake godine umire oko 17,1 milion ljudi, sto predstavlja 30% svih smrtnih slucajeva u svetu. Skoro polovina onih koji umiru od hronicnih bolesti, ukljucujuci i bolesti srca i krvnih sudova, su u najproduktivnijem periodu zivota izmedju 15 i 69 godina starosti.

Kardiovaskularne bolesti cine i veliki teret za ekonomiju jedne drzave. KVB su uglavnom prisutne kod populacije srednjih godina i veoma cesto uticu na smanjenje prihoda i stednje pojedinaca i njihovih porodica, sto umanjuje socijalni i ekonomski razvoj zajednica i nacija.

Faktori rizika kardiovaskularnih bolesti Postoje brojni faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Na neke od njih, kao sto su pol, nasledje i uzrast, se ne moze delovati. Medjutim, postoji veliki broj faktora rizika na koje se moze uticati i na taj nacin se mogu prevenirati KVB. Najznacajniji od njih su povisen krvni pritisak, pusenje, povisen LDL holesterol, nizak HDL holesterol, diabetes melitus, gojaznost, neadekvatna ishrana, nedovoljna fizicka aktivnost.

Visok krvi pritisak je najcesci faktor rizika za nastanak KVB zato ga treba redovno pratiti i odrzavati njegove vrednosti u granicama normale. Normalne vrednosti krvnog pritiska su 120/80 mm Hg, a sa svakim povisenjem ovih vrednosti povecava se i rizik za KVB.

Pusenje je takodje veoma znacajan faktor rizika i sa prestankom pusenja rizik za KVB se smanjuje za 50% u toku samo jedne godine, a izjednacava se sa rizikom kod nepusaca tek nakon 5 15 godina. Zato recite ne cigaretama i insistirajte na okolini bez pusackog dima, jer i kao pasivni pusac povecavate rizik za razvoj KVB. Povisen nivo LDL holesterola, a sa druge strane smanjen nivo HDL (dobrog) holesterola, dovodi do stvaranja aterosklerotskih plakova na zidovima arterija, njihovog suzenja, a pre ili kasnije moze prouzrokovati infarkt ili slog. Nivo holesterola u krvi moguce je smanjiti ogranicenim unosom zasicenih masti i holesterola, a povecanim unosom namirnica koje sadrze nezasicene masti i povecanom fizickom aktivnoscu. Kod osoba sa dijabetes melitus om 2 do 4 puta je povecan rizik za KVB pa je veoma vazno kontrolisati dijabetes.

Gojaznost je veliki zdravstveni problem savremenog drustva siroko rasprostranjen medju decom i medju odraslima. Gojazne osobe sa povecanjem masne mase tela i to pretezno intraabdominalnog masnog tkiva imaju povisen rizik za KVB. Velicina intraabdominalnog masnog tkiva se procenjuje merenjem obima struka. Kontrolisana ishrana uz povecanu fizicku aktivnost je jedini nacin za odrzavanje normalne telesne tezine. PREVENCIJA Zdrava ishrana, fizicka aktivnost, smeh…

Zdrava ishrana je jedno od najboljih oruzja u borbi protiv KVB. Hrana koju konzumirate moze uticati i na druge faktore rizika kao sto su vec pomenuti holesterol, zatim dijabetes, krvni pritisak i gojaznost. Preporucuje se najmanje 5 razliciti vrsta voca i povrca dnevno, unos hrane bogate dijetnim vlaknima, smanjenje unosa soli, ugljenih hidrata, belog brasna. Takodje treba uvrstiti u ishranu ribu najmanje 2 puta nedeljno zbog sadrzaja omega 3 nezasicenih masnih kiselina i proizvode od celog zrna psenice.

Aktivirajte se i preuzmite kontrolu nad zdravljem svoga srca. Samo 30 min fizicke aktivnosti u toku dana moze pomoci u prevenciji infarkta i sloga. Ogranicite unos alkohola na jedno pice dnevno za zene a, dva za muskarce. Promenite zivotni stil i oslobodite se stresa smehom, jogom ili nekim sebi svojstvenim nacinom.

Zdravlje vaseg srca je u vasim rukama.